Naučio sam već kad dolazim u neku zemlju da držim očekivanja na minimumu. Tako je bilo i u Omanu. Naučio sam i da mi sliku neke zemlje ništa u startu ne pokvari, pa tako ni ovi iznajmljivači auta što kasne već sat vremena sa našim vozilom. Nerviram se, onako pomalo, jer tako treba. Kad je auto stigao, sve se tako brzo odigralo, da nisam ni pohvatao sve upute. I tako, uspavan od čekanja, odjednom se nađoh  usred prestoničke gradske špice. Očigledno u Muscatu pravila nema. Svi voze kao da bježe od nekog, a ja kao da bježim od svih, ali...