Omalena metalna ptica je lelujala među vazdušnim strujama. Djelovala je krhko i nesigurno na beskrajnom nebu, što se nekima od svega sedmoro putnika nije dopadalo. Moglo bi se reći s razlogom, ali opušteni razgovor i vedra lica dvojice pilota govorili su da u ponašanju aviona nema ništa neuobičajeno. Zato sam se prepustio uživanju u krajolicima ispod nas. Let nije dugo trajao, a preletanje vijugave rijeke po imenu Sixaola značio je da smo prešli granicu Kostarike i Paname. Odmah zatim se pojavio arhipelag Bokas del Toro, načičkan ostrvima, i ubrzo su se obrisi najvećeg od njih, ostrva Kolon, zatvorili oko nas....